Običaji na praznik sv.Petka

Na dan sv. Petke u narodu poznate i kao Petkovica postoji obicaj koji se je vezan za ocuvanje zdravlja stoke, narocito svinja.

Na dan Petkovice, ujutru, cobani su izgonili svoju stoku, svinje i ovce, trudeci se da pronađu mesto sa najlepšom travom za napasanje svoje stoke. Cobani su bile uglavnom starije osobe, oba pola, kojima je to bio osnovni posao u okviru porodice, jer nisu sposobni za druge teže fizicke poslove. Na dan Petkovice, pošto je "svetak" (verski praznik) oblacili bi se svacanije a sa sobom u polje povodili i mlade clanove porodice (decu) kako bi i oni bili ucesnici obreda pa samim time obezbedili prenošenje obicaja na mlade generecije.
Domacice su cobanima "spremale torbu"  u kojoj se nalazilo peceno pile, pogaca od pšenicnog brašna, mlado tek provrelo vino koje se nosilo u tikvi ili cuturici u novije doba u staklenoj flaši. U torbi je obavezno bila i glavica crnog luka i zastrug soli (da stoka bude mlecnija-daje više mleka).
 
Oko podneva kada se stoka napase a cobani izgladne obedovali su sami ili u društvu ostalih pastira, u zavisnosti od toga ko se sa kim družio ili rod mu bio. Na samom pocetku molili su se bogu recima:

"Pomoz bože gospode,
krave nek se tele,
ovce nek se jagnje,
svinje nek se prase,
glota (porodica)
da je živa i zdrava."

"Rasprostrli" bi torbu ispred sebe posedavši na zemlju a zatim pošto "raskrše pile" pristupali bi obedu.
"Rasprostrti torbu" znaci izvaditi sadržaj iz torbe istu postaviti na zemlju, pa je sada torba neka vrsta stoljnjaka na zemlji preko koje se obicno stavlja lanena krpa ili peškir.
Pile se ne sece nožem vec "raskrši" - razlomi na sitnije komade isto kao i pogaca. Postoji shvatanje da korišcenje noža ili kakvog drugog pribora može štetiti zdravlju stoke, može da se nabode na kakav kolac ili posece necim u polju.
Po obavljenom obedu pilece kosti se sakupe a zatim stave na najbliži mravinjak "da stoke bude koliko mrava u mravinjaku".

Osim što je to bio dan posvecen zdravlju stoke bila je to prilika da se mladi zabave smišljajuci razne zgode i nezgode pa bi im u šali i igri dan brže prolazio. Najcešce su igrali: klis, popic, svinjicu, pedanje.
U popodnevnim satima vracali su se svojim kucama sa stokom a bilo je i onih koji bi u žaru igre zagubili po koje svinjce ili ovcu.
Danas se retko može videti da neko cuva stoku u polju pa samim tim i na dan Petkovice, a ima i onih domacinstava koja obred izvode kod kuce.

Na dan sv. Petke ne obavljaju se radovi u polju.
Veruje se da je sv. Petka zaštitnica ženskog roda.
Od Petkovice pocinje da se sprema i pije kuvana rakija pa sve do Đurdevdana koji se slavi 6-og maja.

sv. Petka (Petkovica)

27. oktobra po novom kalendaru Srpska pravoslavna Crkva slavi dan sv. Petke - Paraskeve. Ova slavna svetiteljka spskog porekla rodena je Epivatu izmedu Siminavrije i Carigrada. Po smrti roditelja devica Petka napustila roditeljski dom i zapocela, Hrista radi, podvižnicki život. Upokojila se u XI veku, dve godine po povratku u rodni Epivat.
Njene cudotvorne mošti prenošene su u Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad a zatim u Beograd.
Sada pocivaju u Rumuniji u gradu Jašu.
U Crljencu slavu sv. Petke slavi 6 porodica.